Jutros me je majka zorom tješila
I tiho mi, tiho šaptala
Nemoj plakat' kćeri moja, ne daj suzi iz oka
Jer život je rijeka gorka i bez plakanja
Nemoj plakat' kćeri moja, ne daj suzi iz oka
Jer život je rijeka gorka i bez plakanja
Što mi vride, majko, tvoje riči od srca
Kad njegovo više za me ne kuca (a-a-a-a)
Zato pusti da još sanjam, da se ne budim
Jer snovi mi snagu daju da ne poludim
Jutros me je majka zorom budila
I tiho mi, tiho šaptala
Duša ti je, kćeri moja, od ljubavi ranjena
Nije vrijedan tvojih boli, ni tvog plakanja
Što mi vride, majko, tvoje riči od srca
Kad njegovo više za me ne kuca (a-a-a-a)
Zato pusti da još sanjam, da se ne budim
Jer snovi mi snagu daju da ne poludim
Što mi vride, majko, tvoje riči od srca
Kad njegovo više za me ne kuca (a-a-a-a)
Zato pusti da još sanjam, da se ne budim
Jer snovi mi snagu daju da ne poludim
(Što mi vride, majko, tvoje riči od srca
Kad njegovo više za me ne kuca, a-a-a-a)
Zato pusti da još sanjam, da se ne budim
Jer snovi mi snagu daju da ne poludim
Jer snovi mi snagu daju da ne poludim
