Kroz Vječnost

Prije bezbroj ljeta u dnu tople šume Življasmo u liku bršljana i hrasta Šumjela nad tobom moja krošnja tmasta A tvoj korijen žedni prodirao u me Bili smo dvije školjke na dnu okeana Stisnuta uz mene oštrim rubovima Sjekla si me, pa u bolnim trzajima Pravio sam biser sokom svojih rana Pravio sam biser sokom svojih rana Ne shvaća, al' svaka osjeća nam žila Kad najednom, strani, nađemo se blizu Da tih mijena u beskrajnom nizu Traži nas i spaja neminovna sila Traži nas i spaja neminovna sila Traži nas i spaja neminovna sila Ženo, ti ćeš sutra s mog zrenika zaći Ostavit me sama s crnom tugom ovom Al' pod drugim suncem i u liku novom Za hiljadu ljeta mi ćemo se naći (Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći) Za hiljadu ljeta, mi ćemo se naći (Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći) Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći (Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći) Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći (Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći) A mi ćemo se naći, mi ćemo se naći (Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći) Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći (Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći) Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći (Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći) Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći (Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći) Mi ćemo se naći, mi ćemo se naći