1

Živim u senci senke tvoje senke i znam da znaš Još uvek šminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukčije ne umem Ne razumem, ne želim pred lažnim svetom celim da se lažno veselim To nije osmeh to je grč, ljudi su slepi Lepi dani, nasmejani, za tebe, za mene skice Druge duge ulice, srce skitnice zgaženo nehotice Ja znam da znaš jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reči Praznim danima, nestaješ i priča odavno nije fer Lepotica i zver, suviše razno sve je prazno Prazno je zarazno neprolazno Vraćam se njima, zar misliš da se stvarno ponosim time U mojoj glavi posle svega sve one nemaju čak ni ime Samo te oči posečene vetrom koje sjaje baš kao i moje Znam da znaš, al' ne vidiš i ne čuješ, i ne znaš koje Male stvari se broje i dok porazi se roje Plašim se da priznam da postojiš, rane gnoje i da mi fališ Fale mi dodiri, fale mi reči, fali mi osmeh Fali mi lice, fale mi laži, fale sitnice Dosta krivice, ptice selice nestaju Ja ostajem i svi ti pogledi me plaše Prokleti srećni zagrljeni ljudi, te uloge su bile naše Samo moje i tvoje, a gde smo sad, gledaj u mene, nema mene Samo sene uspomene, samo tragovi Koliko dobiješ, toliko daš, ti nisi smela, znam da znaš Znam da znaš znam da znaš Jedan život, gde prestajem ja, gde počinješ ti Jedna ljubav, gde stali smo mi, gde sad su drugi Jedan život, gde prestajem ja, gde počinješ ti Jedna ljubav, gde stali smo mi, gde sad su drugi Jedan život, gde prestajem ja, gde počinješ ti Jedna ljubav, gde stali smo mi, gde sad su drugi I reci, šta je to ponos, šta je to sram Ne želim da znam i kad se svet sruši Na starom mestu biću sam Sve suze sveta sprala je kiša, na kraju nisi ni siguran Da si uopšte plakao, niti da si dno dotakao A nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laž I vratio se svojim starim stazama Ali ni svi peroni sveta me nimalo nisu promenili I dalje isti blejer iz bloka, uvek maštarskog oka Nikad izvan svog toka, mikrofon i dalje rokam na putu Do doka luke sreće I dan je taj što me vara, plavetnilo neba misli skreće A onda padne noć, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim Sitnice, ponos, inati neće mi dati da pratim trag, a znam Sve je ništa, slomiću kazaljke, vreme će stati Kosmos će čekati, da samo umem da te vratim Tražim te, sanjam te pijanim očima, u noćima, u tuđim licima U stanovnicima nekih drugih svetova, gde je nas Mičem usnama bez glasa dok pada zaborava plast Ćutim jer znam da znaš, uvek si znala i uvek znaš, ti Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina Svaka sekunda kao godina, al' barem znam na čemu sam I barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima Iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima I kroz paučinu vraćam dane kad smo ti i ja još bili tim Oprosti što nemam snage da te slažem da ti želim sreću sa njim A i šta će ti to od mene, sve uspomene s kaputa stresi Samo budi to što jesi, tu gde si, šta god da se desi Ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli Kad nekoga voliš a mrziš, kad mrziš a voliš I lomiš se da izdržiš Ostaje nada da će nekad negde neko hteti da shvati Mene moja lutanja, maštanja i sanjanja i znati da ih prati I ko zna, možda jednom nađeš me, tamo gde prestajem ja Gde počinješ ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi Ali srešćeš samo stranca, slučajnog prolaznika i pogled leden Iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe