Baronov bal

Beše to noć kad cveta mak sred pšenice A rusalke upliću bulke, ko požude znak, u pletenice; Mlad mesec, zenica zmajeva Ta je godine bila sva od samih aprila i majeva. A bal, ko bal... Tad bi u raj i nezvani Al' sve debitante taj glamur, taj vilinski sjaj obeznani Pod sjajem začas se pomrači Prodaj zlato za bakar, minut slave pa makar na lomači. Dalje otprilike znaš... Ponekad za nas drugi donesu odluke teške. Cela ta priča je falš... Iskustvo je tek pseudonim za sve naše greške. Baronov bal – crn portal bez ručke i večita vatra na pragu I ako uđeš, zažalićeš, a ne uđeš li slomljen bićeš Uz onaj zloslutni potmuli strah da l' dušu prodaješ vragu. Još jedan bal... Biće mi čast i ovaj ples Od svog tog blještavila pamti se jedino strast, nežnost i bes Zapleši sama pred masama Drugi obraz okreni i još jednom zaseni taj bal pod grimasama. I to otprilike znaš... Ponekad se razmeste zvezde u Godini zmije I nekog usreće baš da večno dokazuje da l' on to jeste il' nije. Baronov bal... Na blistave prozore naleću leptiri glupi I davno nije upitno to da li bi dušu prodao ko Odavno postoji jedino strah da l' bi vrag da je kupi.