Ti si jedina, od tvojeg imena
Ja pravim mantru koja me ubija
A nema razloga
I od odjeka tvojih koraka
Ja čujem pevanje crkvenih horova
I, da, da, da, zbog tvojeg osmeha
Ja vidim crne oblake u bojama
I vidim tragove proleća
Ali jebiga, tu nema ničega
I moje misli me ne vode nikuda
I onda stanem i zadržim dah, i
Zaključim da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne, ne
Mislim o tebi samo
Jedina, u tvojim kostima
Ja predosećam sedam stotina
Tona ljubavi koju prema meni gajiš ti
I u očima, u tvojim očima
Ja vidim hiljadu drugih osoba
A nijedna nije ta koju ti znaš iz ogledala
I, da, da, da, sa tvojih usana
Ja čitam skrivene misli i ljubavna pisma, ali
Cela ta konstrukcija od karata se raspada
Jer sve je prazan hod, samo predstava
I moje misli me ne vode nikuda
I uvek okrutna, uvek prisutna
Ovu priču zakopaće istina
Ti si nebitna, ja nemam vremena, i
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne mogu da
Ne, ne
Mislim o tebi samo
(Pa-ra-ra-ram-pam-pam)
(Pa-ra-ra-ram-pam-pam)
(Pa-ra-ra-ram-pam-pam)
(Pa-ra-ra-ram-pam-pam)
(Pa-ra-ra-ram-pam-pam)
(Pa-ra-ra-ram-pam-pam)
(Pa-ra-ra-ram-pam-pam)
(Pa-ra-ra-ram-pam-pam)
(Pa-ra-ra)
Nebitna, od tvojeg imena
Ja pravim mantru koja me ubija
(A-aaaa-aaaaa)
