Vreme je da se ponovo uplašiš
Hrabro da kreneš, ništa ne uradiš
Da zaštitiš nejake, slabe, preostale
Preživele gospođe, prve beogradske
Prošle su godine, lepa su sećanja
Ruke još snažne, al' duboka je reka ta
Sad kad si upao, zašto se ne bi okupao?
Nije kraj, još uvek, ima nade
Jer nada je običaj
Arsenije, Arsenije, Arsenije
Kako ti je ime ove zime?
Bežiš u šumu, šumu ti posekli
Hoćeš da piješ, vodu su trovali
Probaš da dišeš, šta da dišeš, crni ti?
Nebitan, mali, živiš od svoje gordosti
Arsenije, Arsenije, Arsenije
Kako ti je ime ove zime?
Dok deca tvoja okolo urliču
Njihovi krici na tebe ne utiču
Ti si se svakakvih govana najeo
I opet bi, al' ne vredi, neće ti
Ni suditi, ni mučiti, ni prepoznati
Neće te ubiti
Ti si taj koji je sve ovo stvorio
Ti si taj što im je vrata otvorio
Ti si taj što ne vidi gde živi
Ti si taj što ne vidi ni s kim
Ti si taj, tebi svi drugi su krivi
Za sve propale godine
Arsenije, Arsenije, Arsenije
